Свим ученицима, родитељима и запосленима у нашој школи, од срца честитамо Дан школе!

Ната је рођена 21. децембра 1923. године. Као друго дете велике породице, рано је осетила немаштину. Иако је добро учила и завршила четворогодишњу школу, због тешких економских околности кренула је на кројачки занат за који је имала талента. „Прво је била код кројачице која је покушала да је претвори у кућну помоћницу. Ната се побунила, није дозволила да је баш толико понижавају. После шест месеци родитељи је пребацују код Софке Лучић и Софије Пантош, које су од ње направиле одличну кројачицу. Већ после друге године имала је и своје муштерије. Тата и мама су јој купили шиваћу машину, која се данас чува у нашој школи.

За време рата организовала је прикупљање и слање пакета друговима у логорима у Шапцу и на Бањици, као и породици изгинулих партизана и сарадника народноослободилачког покрета. Мачвански партизански одред је ликвидиран, па је Ната кратко боравила у Босни. У Шабац је једино она враћена на илегалан рад. Њено илегално име било је Зора. Повратком из Босне живела је на опрезу. Спавала је ван куће, мењала пребивалишта, а 1944.године, нашла је безбедно место у Мајуру.

Једна од највеличанственијих и најпотреснијих прича градске ратне историје јесте погибија Наталије Нате Јеличић, младе хероине народноослободилачке борбе. Са 18 година постала је чланица КПЈ-а, а са 20 својом смрћу ушла у легенду. Остаће упамћена као девојка која је легла
на бомбу како би сачувала тајне сабораца, узвикујући у последњим моментима живота паролу у коју је слепо веровала: „Титова се војска не предаје“. Неумољива политичка активисткиња, храбра и одважна организаторка готово свих партизанских операција у мачванском крају, живот је дала за идеале и слободу народа. Захваљујући национално-историјској свести појединаца и нас у школи њено име и даље краси нашу школу.

Текст о Нати Јеличић и њеном значају, можете прочитати ОВДЕ.